Kako se ponašati u planini

Ocena korisnika: / 1
LošeNajbolje 
Indeks članka
Kako se ponašati u planini
Hladnoća
Opekotine od sunca
Snežno slepilo
Kamen koji se kotrlja ili pada
Visinska bolest
Razmišljajte i delujte preventivno
U planine sa decom
Planina
Šuma
Gorsko rastinje
Sve strane

 

Saznanja

  • · Vremenska prognoza i izveštaj o vremenu.
  • · Slušajte izveštaje o vremenu i primetite vremenske pojave:
  • · Gromovi prate “Toplotne” oluje koje su najcešce s prolece i leti, kada se vazduh jako zagreje
  • · Hladni talas se najcešce pojavljuje pracen intenzivnim i neocekivanim olujama.
  • · Kada se za lepog vremena i vedrog neba brzo pojavljuju kupasti oblaci znaci da se ubrzo sprema oluja.
  • · Prolecna stanja sa izjednacenim vazdušnim pritiskom su pogodna za nastanak oluja i elektricnog pražnjenja.

Primetite sledece vremenske znakove:

  • · upozoravajuci zanci - sparan vazduh, kupasti oblaci, nagli pad pritiska
  • · znaci opasnosti - kupasti oblaci sa tamnom (pretecom) osnovom, zatišje vetra, udaljena grmljavina (tada je vec vrlo opasno)
  • · znaci krajnje opasnosti - naelektrisanje u vazduhu (kosa se diže, pucketanje vazduha ...)

Saznanja • Vremenska prognoza i izveštaj o vremenu. • Slušajte izveštaje o vremenu i primetite vremenske pojave: • Gromovi prate “Toplotne” oluje koje su najcešce s prolece i leti, kada se vazduh jako zagreje • Hladni talas se najcešce pojavljuje pracen intenzivnim i neocekivanim olujama. • Kada se za lepog vremena i vedrog neba brzo pojavljuju kupasti oblaci znaci da se ubrzo sprema oluja. • Prolecna stanja sa izjednacenim vazdušnim pritiskom su pogodna za nastanak oluja i elektricnog pražnjenja. Primetite sledece vremenske znakove: • upozoravajuci zanci - sparan vazduh, kupasti oblaci, nagli pad pritiska • znaci opasnosti - kupasti oblaci sa tamnom (pretecom) osnovom, zatišje vetra, udaljena grmljavina (tada je vec vrlo opasno) • znaci krajnje opasnosti - naelektrisanje u vazduhu (kosa se diže, pucketanje vazduha ...)

Okliznuce i pad je uzrok najveceg broja povreda u planinarenju. Mnogi planinari ni danas ne priznaju opasnost od okliznuca i pada. Cesto se može cuti nesuvislo i glupo tvrdenje: “Meni se tako našto ne može dogoditi”. Uvažavajte sledece: Teškoca je u tome da se teren, na kome se lako okliznete, ne da sasvim lako prepoznati, a to, svakako, na njemu ne piše. Mogucnosti za okliznuce i pad nije uopšte malo: strma padina, vlažna trava, provalija pored staze, snežište, led, smrznuta zemlja, krušljivo tle i mnoge druge. Za okliznuce mora biti ispunjeno više uslova: pogrešno izabran put sa koga se niste pravovremeno sklonili; razgledanje, fotografisanje ili snimanje pejzaža i detalja pri kome zaboravljate na neposredno okruženje i opreznost; branje cveca ili plodova prirode u stenovitom okruženju; umor i drugo. Saznanje: Okliznuce i pad nisu sami po sebi opasni ni smrtonosni. Potrebna je još i vrlo strma padina Postavite sebi pitanje: Šta ce se dogoditi ako gurnem svoj ranac niz ovu padinu? Hoce li po prevrtanju stati i ostati da leži ili ce poceti da se kotrlja niz padinu? Ako vam se cini da ce se ranac otkotrljati, onda bi se to, najverovatnije, dogodilo i vama u slucaju pada. Razumljivo, samo ako to vi dozvolite, odnosno ako ne znate kako da postupite.

Vežbajte sprecavanje pada

Šta možete lako i odmah uraditi ako se okliznete, izgubite ravnotežu ili vam se odroni kamen pod nogom? Što pre delujete vece su vam šanse za uspeh Na raspolaganju vam je jedno dejstvo - Ležeci položaj, licem prema tlu. Noge lako raširene, vrhovi cipela svom snagom utisnuti u tle (tako se koci), sa zgrcenim rukama gurajte se od padine (oslonac). U ovom položaju ce vam, verovatno, uspeti da se zaustavite. U svakom slucaju to je položaj koji vam daje najvece izglede za zaustavljanje, a i najmanje je bolan.

  1. vežba. - Potražite kratku padinu koja se završava ravninom. Vrlo je primereno da na njoj bude vlažne trave ili snega i leda. Okliznite se namerno. Zauzmite ležeci položaj. Pokušajte da kocite. Obavezno koristite rukavice.
  2. vežba - Šetajte izabranom padinom i okliznite se. Po okliznucu, što pre, bacite se u ležeci položaj.
  3. grupna vežba - Hodajte izabranom padinom.

Na dogovoreni znak jednog od vas svi se smesta bacite u ležeci položaj.

Znacaj vežbi:

Vežbanjem lako postignete potrebnu spretnost da od neocekivanog okliznuca do pocetka kocenja protekne što manje vremena. Znajte da u glavi morate uspostaviti uslovni refleks, slican onom koji imaju vozaci (šoferi) prilikom pritiska kocnice pri uocavanju iznenadne prepreke na putu. Taj refleks mora delovati i kod vas, kada se nadete u nezgodnom položaju. Pri planinarenju, tu i tamo, pomislite o mogucim nezgodama. I to je metoda za otklanjanje nezgoda, ili bar vašu pripremu. Dakle, sneg i led na travi, steni ili strmim padinama predstavaljaju najvecu opasnost za okliznuce i pad. Vežbajte padanje, klizanje i kocenje na snežištima sa sigurnim završetkom. Ta vežba vam pored sticanja refleksa i ucenja pravilne reakcije može biti i vrlo zabavna. Konacno, posmatrajte druge planinare, one iskusne i one koji to nisu, pri hodanju po strminama i snežištima i uocavajte, pitajte i komentarišite. Ovo poglavlje je vrlo znacajno za planinare. Za vaše uživanje, dobar provod i osecanje, vreme je odlucujuci faktor. Sparina i oluja sa gromovima, mraz i snežne mecave, slaba vidljivost, kiša, magla i još ponešto, su vremenske pojave koje planinarima zadaju gadne teškoce, a u svakom slucaju su neprijatne i neželjene. Kamene i snežne lavine, te razdražljivost kao posledica “fenskog” vetra, odnosno srcani problemi koji se lako pojave pri sparini ili naglih promena vremena, tj. posledice koje ovi cinioci ostavljaju na ljude, nije lako predvideti i prepoznati. Ljudi i planinari cesto govore loše o vremenu. Vreme se cesto pojavljuje u ulozi negativca, a još cešce u ulozi krunske smetnje i više, “gospodnje” sile. Naravno, vreme je tada i opravdanje za neuspeh, a ponekad i dokaz zavere i urote protiv pojedinca. U stvari, vreme nije baš tako potuljena, podmukla i nepredvidiva sila, koja samo ceka “nesrecne planinare”, vec prirodna pojava koja ima odredene zakonitosti i o kojoj postoje informacije.

Pogledajmo nekoliko prostih znanja i cinjenica:

• Lako je obezbediti se od hladnoce i mraza

• grom nikada ne udara iz vedra neba

• Za orijentaciju se koristi karta i kompas a ne samo vid

• Svaki region ima žitelje koji vam mogu višestruko pomoci, a sasvim izvesno znaju trenutno vremensko stanje

• Svaki region, pa i planina, ima specificnosti i zakone koji važe samo tu Pitanje je šta uraditi kako bi se zaista upravljalo ovim upozorenjima i pojavama. Pre svakog odlaska u planinu upoznajte se sa vremenskom prognozom i to kako uopštenom, tako i za taj region.

Vremensku prognozu izvršite sami i to na osnovu:

• hidrometeorološkog zavoda Srbije

• raspitivanje kod iskusnih planinara i poznavaoca regiona i planine

• raspitivanja kod lokalnog stanovništva, bilo privatnim vezama, bilo preko lokalnog planinarskog društva ili neke druge javne službe.

• poznavanja znakova lepog i lošeg vremena.

Nikada ne potcenjujte vremenske izveštaje i prognoze. Oni su prvi na listi vašeg planiranja ture. Tek ako je ta prognoza zadovoljavajuca, raspitujte se dalje prema navedenoj listi. I tako za svaki od faktora. Konacna je odluka vaša, ali nemojte po povratku optuživati vreme. Na kraju, stvarno su opasne samo oluja ili nalet hladnog talasa zimi. Sva druga vremenska stanja više su neprijatnosti nego direktna opasnost, gde pod direktnom opasnošcu zovemo objektivno stanje koje uzrokuje nesrecu. Time, naravno, ne govorimo ništa o mogucnosti nazeba, bolesti i nezadovoljstva, kao posledicama lošeg vremena. Svake godine od groma stradaju ljudi i stoka i to u šumama, dolinama, planinama, selima i gradovima, ukratko, svuda, pa i tamo gde se to najmanje ocekuje. Jedina prava zaštita od groma je kuca sa gromobranskom instacijom ili automobil.

Saznanja

• Vremenska prognoza i izveštaj o vremenu.

• Slušajte izveštaje o vremenu i primetite vremenske pojave:

• Gromovi prate “Toplotne” oluje koje su najcešce s prolece i leti, kada se vazduh jako zagreje

• Hladni talas se najcešce pojavljuje pracen intenzivnim i neocekivanim olujama.

• Kada se za lepog vremena i vedrog neba brzo pojavljuju kupasti oblaci znaci da se ubrzo sprema oluja.

• Prolecna stanja sa izjednacenim vazdušnim pritiskom su pogodna za nastanak oluja i elektricnog pražnjenja. Primetite sledece vremenske znakove:

• upozoravajuci zanci - sparan vazduh, kupasti oblaci, nagli pad pritiska

• znaci opasnosti - kupasti oblaci sa tamnom (pretecom) osnovom, zatišje vetra, udaljena grmljavina (tada je vec vrlo opasno)

• znaci krajnje opasnosti - naelektrisanje u vazduhu (kosa se diže, pucketanje vazduha ...)

POSTUPAK

Jedini lek protiv groma je da pravovremeno (trenutno) otrcite u siguran zaklon! Izgovor da oluju niste ocekivali, vrlo je moderan, ali nijedna oluja ne dolazi ocekivano! Ako hocete da budete bezbedni od gromova, svoje planinarenje planirajte tako da do podneva ili rano popodne budete u blizini sigurnog zaklona - kuca, automobil, voz. Budite svesni Ako vas je vec zadesila oluja morate znati da: Posebno ste ugroženi: na vrhovima, na grebenovima, u blizini usamljenih stabala ili pod njima, oko žljebova i bujicnih tokova, u podnožjima previsnih i vertikalnih stena, u udubinama, u okapinama, pod dalekovodima. Manje opasno (ali daleko od sigurnog) je: u dolinama, oko 15m od vertikalnih stena, previsa i litica, cucanje pod bivak vrecom, sedenje na rancu sa prekrštenim nogama. Štiteci se od groma pazite se gubitka ravnoteže i pada usled jakih udara vetra. Vazdušni udar je vec mnoge oduvao sa prevoja u dolinu.


 

U zemljama engleskog govornog podrucja hladnoci (mrazu) tepaju: ”Tihi ubica”. Ovaj nadimak hladnoca je dobila jer najcešce ne ubija direktno, ali je uzrok brojnih sudbonosnih grešaka. Važno je znati:

• Hladnoca umtrvi coveka

• Hladnoca pruzrokuje stres

• Ljudi izloženi hladnoci postaju apaticni

• Hladnoca oslabi cvrstinu odlucivanja

• Hladnoca ometa kretanje, pokreti su teški, tromi i nespretni

 

Prepoznavanje

Ako drhtite od hladnoce - dobro je. Niste u neposrednoj opasnosti. Kada drhtanje prestane vreme je da se zabrinete.
Stanje je kriticno kada covek izložen hladnoci postane smeten i izgubi sposobnost razumnog odgovaranja na vaša pitanja (nesposobnost komunikacije)

Ako drhtite od hladnoce - dobro je. Niste u neposrednoj opasnosti. Kada drhtanje prestane vreme je da se zabrinete. Stanje je kriticno kada covek izložen hladnoci postane smeten i izgubi sposobnost razumnog odgovaranja na vaša pitanja (nesposobnost komunikacije)

Postupak

Delujte što je moguce brže da bi ste se zaštitili od hladnoce Zato, neka vam i po lepom vremenu (a najbolje uvek) u rancu bude barem lagana vetrovka, “šuškavac” pantalone, topla kapa, rukavice i zaštitna folija.

Ne popustite! Opirite se! Drhtite, skakucite, pomerajte se, radite cucnjeve! Ako uprkos hladnoci imate želju da mirujete i da se smrzavate, znak je da vas je hladnoca opasno nacela. Na vetru se opasnost od hladnoce višestruko povecava. Fakor hladenja sa vetrom uci nas da je pri temperaturi od svega 0 stepeni celzijusa i pri vetru od 40 km/h, isto kao na temperaturi od -20 stepeni celzijusa bez vetra (u sobi).

Ako telu ne uspe da kretanjem ocuva toplotu pocece da se hladi. Ljudski organizam ima osobinu da pri ugroženosti automatski zatvara krvotok prema periferijama (ruke, noge, lice), kako bi zaštitio vitalne organe. Ako i pri tim uslovima nastupi dalje hladenje organizma, dolazi do gubitka svesti, stanja šoka, prestanka rada srca i smrti. Opasno pothladene osobe prepoznaju se po tome što sa njima ne možete smisleno razgovarati. U trenutku kada primetite da je znacajna razlika u temperaturi telesnih periferala (ruke i noge) i trupa pothladenog, nikako ga nemojte pomerati i terati na kretanje. Protok hladne krvi iz ruku i nogu kroz trup i vitalne organe rezultuje gubitkom svesti i životnom opasnošcu.

Pothladenog ostavite da miruje i utoplite ga koliko god je to moguce. Ako je ikako moguce dozovite ekipe GSS, ili neku drugu pomoc koja je u stanju da pothladenog brzo i bez pomeranja (helikopterom) prenese do bolnicke nege. Što je vetar jaci, hladnoca je veca. Ova fizicka zakonitost ima poseban znacaj za boravak u planinama. Znajte da je se na temperaturi vazduha od 10 stepeni C i pri vetru od 40 km/h (slab vetar), vaše telo hladi kao da je 0 stepeni bez vetra. Takode, pri istom vetru i temperaturi od -10 stepeni C, vama je hladno kao na -34 bez vetra.

NE ZABORAVITE. Zaštitu od vetra pružaju laka vetrovka, zaštitne pantalone, rukavice, kapa i zaštitna folija.


 

Opekotine od sunca

Uživanje koje osecate provodeci slobodno vreme na otvorenom, pod suncem, placa vaša koža. Pocetkom 20 veka rak kože je bio, skoro, nepoznata bolest, a u poslednje vreme broj obolelih rapidno i zabrinjavajuce raste. Svi vi, koji se cesto i dugo suncate morali bi cešce da kontrolišete “majcine belege” - mladeže. Uputstva za borbu protiv raka kože

• Covekova koža pamti svaku opekotinu od sunca. Sa svakom opektotinom od sunca raste verovatnoca oboljevanja od raka kože.

• Skrivajte kožu od suncevih zraka - posebno izložene delove (nos i uši).

• Koristite pomade i kreme za suncanje sa zaštitnim faktorom

• Zapamtite, planine su “bliže suncu”.

Na njima ste izloženiji svim opasnostima ultraljubicastog zracenja.


 

Snežno slepilo Na snegu i u magli (refleksija i difuzija)

Ultraljubicasti zraci su najjaci i najopasniji. Snežnog slepila postajete svesni vrlo kasno - kad ste slepi. Snežno slepilo je krajnje neprijatno i bolno, iako prolazno i bez trajnih posledica. Ipak, sasvim je dovoljno da planirano uživanje pretvori u moru, i to kako vama tako i onima koji su sa vama. Koristite naocare za sunce sa bocnom zaštitom jer one su 100% zaštita od UV zraka, iako su i obicne naocari za sunce mnogo bolje nego ništa. Zapamtite, to što do sada niste imali snežno slepilo uopšte ne znaci da ste imuni na njega, te da vam se sledeci put nece desiti.


 

Kamen koji se kotrlja ili pada je smtrna opasnost u planini i uvek dolazi sasvim neocekivano. Zapamtite, kada ste u planini, pored kiše, snega, groma i grada, na glavu vam može padati kamenje, stene, led, prolecni sneg, stabla, granje i drugi, sasvim neocekivani predmeti (konzerva, komadi opreme ....).

Kako se sacuvati od padajuceg kamenja i drugih objekata:

Budite obazrivi - gledajte i nagore Klonite se opasnih mesta i strana, pogotovu ako na njima ima ljudi ili životinja.

A kad kamenje pada.... Šlem ce vam sigurno pomoci. Bilo kakv šlem je mnogo bolji od nikakvog. Atestirani šlem je bolji od HTZ šlema, “lepog” šlema ili onog “firmiranog”. Ako je kamen veliki, šlem vam ne može pomoci.

Prepoznavanje Opasnost preti na strmom zemljištu cak iako je padina sa travom ili pošumljena. Ako je padina sa krušljivom stenom budite jako oprezni. Uocavajte tragove ranijeg padanja kamenja: na tlu vidite razbijene stene, “sveže” kamenje je svetlije od onog koje je tu po prirodi stvari, po svetlijoj boji prepoznajete novije odlome i nasipe. Padajuce kamenje je stalan faktor u strmim žljebovima. U toj situaciji sa njim racunate i imate dosta posla.

Ko ruši kamenje Najopasniji su ljudi. Budite veoma oprezni kada uocite ljude na putu iznad vas. Posmatrajte ih. Razmišljajte i o tome da ste vi na putu iznad nekog drugog. Planinske životinje takode, nehoticno obrušavaju kamenje. Divokoza u begu vas može zasuti gomilom kamenja. Kamenje najcešce pada samo od sebe usled temperaturskih razlika. Tipicno je dnevno otopljenje zimi. Sunce obasja stenu, otopli je i evo nama kamenja, leda, lavine i drugih problema.

Ponašanje

Klonite se strana gde se cesto odronjava kamenje. Zaobidite ih! Preko prece naokolo bliže. Kada kamenje krene da se odronjava budite na stalnom oprezu. Nemojte se zaustavljati! Narocito je važno da za odmor izaberete bezbedan prostor. Na zahtevnim i posecenim stazama i putevima nosite šlem. Ni najbolji šlem na svetu vas nece zaštiti od velikog kamenja. Zapamtite, kada kamenje pocne da šišti i kotrlja oko vas, momentalno potražite zaklon i zaštite glavu.

Svaka visina preko 2.500 metara je dovoljan razlog za oboljevanje od visinske bolesti. To je moguce cak i u situacijama kada ste na tu visinu brzo došli kolima ili žicarom.

Prepoznavanje

• neprestana glavobolja

• stalan osecaj umora

• povecan puls i prilikom mirovanja

Posledice

• slabost

• neprimerene odluke

• nesiguran i trapav hod

• iscrpljenost

Visinska bolest nastupa neprimetno. Kada je postanete svesni, vec je prekasno

Postupak Budite svesni svog tela, jer kada:

• vas snažno boli glava

• kada ste zadihani iako se ne naprežete

• kada vas spopadne suvi kašalj

• kada vam u plucima krklja tada vam pomaže samo momentalni silazak u dolinu.

Velika opasnost je oboljevanje od visinskog edema pluca (voda u plucnom tkivu) Pocnete da razmišljate o rešavanju problema, kada se vec nalazite u teškocama, možda ce biti prekasno.

Ako do sada niste razumeli, vreme je. Razmišljajte i delujte preventivno. Zamišljajte da se nalazite u problemima. Povremeno se zaustavite i u mislima rešavajte složene i kriticne situacije.

Zamislite naglu promenu vremena, lavinu, pad, povredu, zalutalost, probleme u steni i drugo.

1. Oprema Osnovna zaštitna odeca i bivak vreca rešice vam veliki broj problema. Videcete kako pored vas neoprezni planinari “na vrat, na nos” žure u dolinu. To cete vreme pametno iskoristiti.

2. Kad ce doci pomoc? Ako ste se pažljivo pripremali na put, te o svojim planovima obavestili ukucane ili druge planinare u domu, imate sve šanse da pretpostavite da ce prilikom vašeg kašnjenja biti animirani spasioci ili milicija. Dakle, ako ostavite podatke o tome gde ste se zaputili, kojom putanjom idete, kada ste krenuli, kada ocekujete svoj povratak ili javljanje i šta ste poneli sa sobom, znajte, da ako se nadete u problemima i vreme povratka prolazi, postoje ljudi koji vas traže i koji ce vam brzo pomoci.

3. Nemojte se plašiti i paniciti

Više ste se puta u mislima suocavali sa problemima i teškocama. Sada vas je neka od njih zadesila. Nemojte gubiti vreme na strah, paniku ili samosažaljenje. Pomognite si. Primenite sva ona znanja koja imate. Vi najbolje znate šta u datom trenutku da uradite. Tri besmislice: - otišli ste na turu a da pri tom nikoga niste obavestili - naišavši na probleme planinarska grupa se razišla - ostavili ste povredenog samog

4. Priprema bivaka Zimi to nije teško. Iskopajte rupu u snegu ili napravite iglo (ako ne znate kako se to radi pitajte decu, oni ce vas nauciti igrajuci se, vežbajte, bice zabavno). Leti je teže. Bez bivak vrece, u planini, cete naci vrlo malo zaštite (napravite zid od kamena, pronadite neku okapinu, zavucite se u dno razgrante jele). Znajte da je najhladnije na zemlji. Postavite suvo lišce, granje, zaštitnu foliju, ranac ili nešto drugo.

Šta radite kada je neko u životnoj opasnosti?

• Povredeni ne diše - ocistite disajne puteve, pružite veštacko disanje

• Povredenom ne radi srce i nema krvotoka - oživaljavanje, masaža srca, veštacko disanje.

• Povredeni obilno krvari - zaustavite krvarenje, podignite udove, pritiskajte ranu, pritiskajte krvne sudove koji vode do rane, previjte ranu.

• Povredeni je u šoku - postavite u šok položaj, ublažite bol, umirite povredenog.

Pravilni položaji povredenih: na stranu- nesvest, šok, povreda lobanje Kada pozivate u pomoc, obavestite o:

• Ko obaveštava?

• Šta se dogodilo?

• Gde se nesreca dogodila?

• Kada se nesreca dogodila?

• Koliko ima povredenih?

• Znaci kod dolaska helikoptera: Pomoc potrebna, Pomoc nepotrebna

1. Kakva je naša kondiciona pripremljenost i telesne mogucnosti - snaga? Prema njoj se upravlja dužina i težina uspona - manja telesna snaga - lakše ture i planine

2. Koliko je težak uspon? Laka tura! Zahtevna tura! Vrlo zahtevna tura! Svi putevi su podjednako markirani. Markacija ne govori ništa o težini uspona. Ako oznaka težine puta postoji, ona se nalazi na pocetku markacije. Mnogi putevi nemaju oznaku zahtevnosti, a mnogi nemaju ni markaciju. Potražite savet iskusnijih, i onih koji poznaju teren.

3. Kada predvidjate povratak? Ovaj cete odgovor dobiti ako znate da se hod planira ovako: za jedan sat normalnog hoda predvida se 350 m nadmoske visine i oko 4km daljine Pri tome se planira predah (2-3 minuta) na svakih pola sata, odnosno kraci odmor na svakih 1,5 sati. Vreme kraceg odmora je toliko da se nešto pojede i popije, ali ne toliko da se planinari ohlade.

4. Kakvo obaveštenje o turi ostavljate? Vaše obaveštenje mora sadržati informaciju o tome gde idete, kojim putem, kada ste pošli i kada ocekujete povratak. Takode, dobro je da informišete o tome kada želite da se alarmiraju spasioci.

5. Ko ide na planinarsku turu? Uspon (staza) se prilagodava prema najmanje spremnom ucesniku. Usponi samohodaca su opasniji. Ni grupna tura nije sasvim bezbedna, jer nju karakteriše ponašanje grupe: euforije, afektacija, dokazivanje, takmicenje, borba za prestiž, svade i drugo.

6. Kakvo ce biti vreme? Vremenska prognoza i informacije sa terena vam daju osnovni predstavu o vremenu. Obavezno predvidajte vreme planinarske ture.

7. Da li su vam potrebna uputstva strucnjaka ili vodic? O svim aspektima planirane ture posavetujte se sa iskusnijima. Otidite do planinarskog saveza, društva ili sekcije. Raspitajte se kod instruktora skijanja ili u školi skijanja. Angažujte ljude koji poznaju teren, staze , planinu i opasnosti.

OPREMA:

Osnovna planinarska oprema je: ranac, paket prve pomoci (prvi zavoj, sterilna gaza, zavoji, turban zavoj, flaster, hanzaplast, elasticni zavoj, zaštitna folija), bivak vreca, vetrovka, zaštitne pantalone, topla odeca, rezervni veš, rukavice, kapa, štapovi za hodanje, naocare za sunce, hrana i pice, signalna pištaljka, pribor za orijentaciju (karta, kompas, olovka)

Dodatna oprema za pohodi zimi je: dereze, cepin, lavinski javljac, snešna lopata sa meracem klizanja, lavinska sonda. Planinarska cipela mora biti nepromociva, duboka i cvrsta sa oštrim gumenim profilom. Sa takvom cipelom dobijte cvrst oslonac u snegu, na steni, i po travi.

Zdravstveni aspekti : Planinarstvo je tesno povezano sa zdravljem. Pre nego što se odlucite na zahtevne planinarske ture dobro razmislite o posledicama. Znajte da postoje neka ogranicenja zbog kojih se naporno pešacenje i penjanje u planinama ne savetuje.

To su

- Teške srcane mane

- Prethodno odležane duže bolesti (period rekovalescencije od gripa i drugo)

Ovde cemo opisati neke od situacija pri kojima se usled napornog pešacenja i penjanja po planinama može oboleti, ali i razmotricemo i savetovati kako da cuvate zdravlje.

Opterecenje zglobova :

Hodanje po planinama i padinama, a posebno silazak sa teškim rancem na ledima, veoma opterecuje sve nožne zglobove. Brojni planinari vec u srednjim godinama imaju problema sa skocnim zglobovima, kolenima, kukovima i kicmom. Ovo je zbog toga što se u mladosti nisu cuvali, ali i nije bilo odgovarajuce opreme. Uvek se trudite da opterecenje na zglobove smanjite odmerenim i ravnomernim hodom. Znajte da visoka cipela štiti skocni zglob, dobar ranac smanjuje opterecenje na kukove i kicmu, korišcenje štapova za hodanje (teleskopski štapovi) smanjuje opterecenje na kicmu, korišcenje elasticnih zavoja na kolenima deluje i preventivno. Ipak, najbitnije je lagan, oprezan i gibak hod.

Konacno, zglobove cuvate:

1. nosite lagan ranac - ponesite sa sobom samo najnužnije

2. nizbrdo idite polako i oprezno - ne trcite

3. prilikom spuštanja po kaskadama silazite polako - nemojte skakati

4. upotrebljavajte teleskopske štapove za hodanje

5. kad ste u mogucnosti, penjite se pešice, a vracajte se žicarom ili vozilom

6. Pre silaženja dobro zagrejte zglobove na nogama

7. dišite mirno i duboko, taman toliko koliko je potrebno vašem telu.

Opterecenje srca i krvotoka

Planinarske ture, najcešce, ne opterecuju znacajno srce i krvotok. Ipak, u slucaju srcanih mana to opterecenje može biti sasvim dovoljno za opasnost. Zato pre odlaska u planine otidite do sportskog lekara da vam pregleda srce i ustanovi postojanje tegoba, srcanih mana, te mogucnost preopterecenja. Stalno slušajte sopstveni organizam. Naše telo je mehanizam koji ima jasne znake upozorenja i uvek vam saopštava granice. Tako cete najbolje znati kada je dosta. Nemojte se takmišiti i dokazivati na planinarenju. Vi ste tu zbog uživanja.

Napredujte takvom brzinom da sa lakocom i bez zamora možete razgovarati sa društvom. Pravilno hodanje po planinama smanjuje opasnost od srcanog udara usled preopterecenje srca. Opterecenje srca se vidi kroz puls. Naredna tabela vam daje normalne i dozvoljene vrednosti. Ako se zamarate i pri tom primetite da vam je puls veci od dozvoljenog, priuštite si odmor i izbegavajte taj intenzitet napora.

Starost    Dozvoljen   Normalan

20            200      130-170
25            195      127-166
30            190      123-162
35            185      120-157
40            180      117-153
45            175      114-149
50            170      110-145
55            165      107-140
60            160      104-136
65            155      101-132
70            150      96-124


U planine sa decom

Ko ide sa kim u planine? Vi sa decom ili deca sa vama?

Ovo pitanje ukazuje na probleme do kojih lako dolazi, ako svoj cilj postavljate po svaku cenu, a sa vama su deca. Ako su deca dovoljno motivisana mogu izaci i na viši vrh, ali deca nisu obucena za uspone u visokim planinama. Njih u planine vodite zbog zdravlja i lepote. Oni ce zavoleti planine samo ako im je u njima lepo. Kasnije ce štošta nauciti, obuciti se i otici sa svojim društvom. Planina nece nigde pobeci i revnosno ce sacekati da deca porastu i osvoje je.

Zapamtite, deca bi se u planini rado: zabavljala, tu i tamo malo zaustavila i poigrala, ponegde zaustavila i vratila, bavila drugim stvarima od onih koje vas zanimaju. Uskladivanje želja odraslih i dece zahteva mnogo mudrosti i strpljenja. Jako je bitno da zapamtite da su deca nestašna, nedovoljno uporna, rade samo ono što im je zanimljivo, nestrpljiva, nejaka, a iznad svega, nesvesna opasnosti u planinama. Slobodno vodite decu u planine, ali pri tom racunajte na njih kao na ravnopravnog clana planinarske ture, te prema njima odredite planinarski uspon. Strogo pazite na opasnosti kojim se izlažu. Vaše pravo oružje za odnos sa decom su upravo njihov nedostaci: strpljenje, upornost, mudrost, smernost, principijelnost i znanje planine.

Priroda

Trudite se da vam se u prirodi ne desi ništa loše, ali brižno doprinosite priodi i budite joj ljubazni cuvar!

Šuma

Šume stare i oboljevaju. Procesi koji se u šumama odvijaju su veoma spori. Za razliku od toga, moderna civilizacija je dinamicna. Covek može mnogo toga uraditi brzo, cesto neoprezno i na štetu svog okruženja koga postane svestan tek kada je za to kasno. Podmladivanje šume, ili pošumljavanje, je mukotrpan i dugotrajan proces koji se lako može ugroziti. Neki od faktora na koje pojedinacno ne možemo uticati su suše, oluje, poplave, grad i drugo. Postoje, medutim i stvari koje možemo uciniti. Na primer, možemo izbegavati lomljenje malih stabala i žbunova, možemo izbegavati rubljenje skijama preko mladica. Mislite i na to da se u šumama odvijaju šumski radovi (sece, transport stabala, gradnja šumskih puteva), te da vam od njih može pretiti opasnost. Konacno, vodite racuna o tome da šumski rasadi predstavljaju složen eko sistem, te da su šumski plodovi mnogim njenim stanovnicima jedina hrana. Mislite na potrebe šumskih stanovnika, onhih vidljivih i onih nevidljivih, pa budite umereni u branju šumskih plodova.

Gorsko rastinje

Pod gorskim rastinjem podrazumevamo biljni svet iznad granice šume. Posmatrajte ovu floru drugacijim ocima. Vidite li da je ona pravo cudo prirode i izdržljivosti. Znate li da opstaje i u prilikama u kojima bi ste vi davno napustili isti teren. Njihova svrha je zaštita od erozije. To rastinje se teško sadi i obnavlja. Za obnovu uništenog gorskog rastinja cesto je potrebno i nekoliko stotina godina.

Zato: nemojte se kretati precicama preko rastinja, ako vec postoji staza, jer kretanje precicom obrazuje novu stazu na kojoj nema rastinja, a koja je tzv. erozivni jarak.

I zapamtite. Gorsko cvece nigde nije tako lepo kao u gori. Zato neka ostane tu. Neka se i drugi njemu dive, neka ga uoce i neka im ulepša planinu. U vašoj vazi ili herbarijumu ono ne služi ni vama ni planini. Ako ste baš naumili da ga trajno zapamtite - snimite ga kamerom ili foto aparatom.

Divljač

Period od marta pa do kraja juna je vreme radanja mladunaca raznih vrsta planinskih životinja. U istom periodu mladunci cine prve korake, i zato, u tom periodu zaobilazite cestare, mlado rastinje, velike jele i svoje pse vodite na povodcu.

Zapamtite da je opasnost dvostruka. Sa jedne strane vi ugrožavate mladunce i porodice gorskih životinja i ptica, a sa druge strane, možete se izložiti opasnosti od zaštitnicki raspoložene majke neke opasne zverke. Znajte da pri begu divljac upotrebi mnogo energije koja joj je potrebna za život. Znajte da i životinje oboljevaju od stresa. Znajte da se panika životinje povecava sa iznenadnošcu njenog susreta sa vama. U vezi sa poslednjem, zapamtite da hod u tišini nije poželjan, kako se to cesto misli. Normalan razgovor i šuštanje pri hodu otkriva vaše postojanje životinjama, te se one na vreme postave na oprez i lagano se uklone. Ako se “šunjate” iznenadicete neko nedužno stvorenje. Naravno to ne znaci da treba da galamite i namerno proizvodite nepotrebnu buku. Ponašajte se normalno.

Konacno, ako ste u šumi zimi, saznajte gde su hranilišta za životinje i nadaleko ih izbegavajte.

PA, HODITE PLANINAMA SRECNO I SA UŽIVANJEM, I VRACAJTE SE KUCI SA LEPIM USPOMENAMA.

 

Najave akcija

Najava akcije:Brđani 01.12.2013 27 novembar 2013, 08.55 Najave
AKCIJA: BRĐANI – ZRNAC – DIČINA - MILIĆEVCIdatum i vreme polaska: nedelja 1. decembar 2013. godine u 6,45vođa akcije: Sanja Radulovićkontakt telefon: 064 39 47 939dužina staze: 13 kmcena: 500 dinara opis
Detaljnije 0 Komentari 1306 Hits 0 Ratings
Obaveštenje 26 novembar 2013, 13.05 Najave
Obaveštavaju se zainteresovani da je za članove PD Kablar rezervisan manji broj mesta za doček Nove godine, 31. decembra u restoranu Dom u Ovčar banji. Cena dočeka je 25 eura i u to je uračunata večera i muzika. Piće se
Detaljnije 0 Komentari 1302 Hits 0 Ratings
Najava akcije: Planinarsko Veče 28.12.2013. 25 novembar 2013, 11.20 Najave
AKCIJA: PLANINARSKO VEČEdatum i vreme polaska: subota 28. decembar 2013. godine u 7,30 sa početkom u 19 časovavođa akcije: Vesna Miloševićkontakt telefon: 55 44 030; 55 48 065; 064 19 57 400dužina staze: 7 sati
Detaljnije 0 Komentari 2209 Hits 0 Ratings
OBAVEŠTENJE: Pripreme za izložbu fotografija 20 novembar 2013, 12.44 Najave
Krajem januara naredne godine  planiramo održavanje izložbe  fotografija i tako nastavimo ono što smo započeli ove godine. U tom cilju potrebno je da zainteresovani planinari PD ,,Kablar‚‚  do 15.12. 2013.god.
Detaljnije 0 Komentari 728 Hits 0 Ratings

Izveštaji sa akcija

Nove slike u galeriji Oktobar 2013. 08 novembar 2013, 18.19 Izveštaji
Nove slike u galeriji Oktobar 2013.
01. Lazarev kanjon 05. oktobar (55) 02. Ovčar 13.oktobar (32) 03. Mučanj 20. oktobar (51) 04. Crna Gora - Durmitor 12.-13. oktobar (50) 05. Kukutnica 26.
Detaljnije 0 Komentari 1556 Hits 0 Ratings

Informacije o klubu i aktivnostima možete dobiti na uslužnim telefon 0600642403

Adresa: Kneza Miloša 11, Čačak 32000

Tekući račun: 155-3126-41 Čačanska banka,

E-mail: pdkablarcacak@gmail.com