03. avgust: Prolom banja, Sokolovica, Đavolja varoš

U 5.00 družina od 31 planinara sastala se kod lokomotive. Posle četvoročasovnog putovanja stižemo do Prolom Banje, gde se smo se sreli sa vodičem iz PSD «Toplica» Darkom Žarićem. Po vrelom danu, kroz šumu smo se uputili ka vrhu Sokolovice – Radulovcu. Radulovac (1050m) je pokriven šumom, i sam vrh nije dostupan, jer je ograđen i deo je rezervata za divljač.

Kroz šumu, a potom putem kroz livade stižemo do drvene crkvice Lazarice, u kojoj se, prema predanju, knez Lazar pričestio pred Kosovski boj. Sadašnja crkva je novijeg datuma. U porti crkve postoje zanimljive šljive upredenih stabala, za koje legenda tvrdi da tako rastu prateći smer u kome su knez i njegova pratnja obilazili oko crkve prilikom pričešća. Iz crkve smo se vratili u Prolom Banju, pa su oni koji su želeli da se kupaju otišli na bazen, dok su ostali prošetali ili se odmorili u nekom od etno-restorana.

Kada je vrućina malo posustala krenuli smo u Đavolju varoš, prirodni fenomen podno Radan planine. Obilazak ,,varoši’’ sastavljene od oko 200 stubova različite veličine (od 2 do 15 metara), nastalih delovanjem erozije, i izlazak na jedan izuzetan vidikovac upotpunili su jedan uspešan planinarski dan.

U Čačak smo stigli oko 23h.

11. avgust: Cer - ,,Tragom drugog prekobrojnog puka”

Na akciju  smo krenuli u 6:30 časova  planiranom maršrutom Čačak - Gornji Milanovac – Ljig – Mionica – Valjevo -  planina Cer.  Ekspediciju za ovu akciju činila su  32 planinara iz Čačka   i nasa drugarica Rada iz Kraljeva  Putovanje do odredišta, Planinarskog doma PD Cer iz Šapca, uz pauzu od 30 minuta u Mionici,  trajalo je oko 3 sata. Tradicionalna akcija PD Cer ,,Tragom  drugog prekobrojnog puka” i ove godne okupila je veliki broj planinara iz cele Srbije i nekoliko društava iz inostranstva. Staza koju smo prošli je kružna i kreće od Planinarskog doma ,,Lipove vode”  odakle se   šumovitim  predelima    izlazi na Šančine, najvisi vrh Cera  (687 m),  a zatim   pešačenje nastavlja   stazom koja nije zahtevna i predstavlja prijatan ambijent za laganu šetnju.  Domaćini su bili predusretljivi i ponudili su čak tri staze koje su prilagodjene  kondicionoj spremnosti svih kategorija planinara dužine od 6 do 18 km, sa usponom i silaskom  od 110 do 310 m.  Jedini zahtevan deo je silazak do manastira Radovašnica  i povratak na stazu koji je fizicki zahtevniji ali se čestim odmorima moze i to savladati.  Duz pređene  staze planinari su mogli da uživaju u divljim kupinama kojih je bilo u izobilju. Tokom pešačenja posetili smo većinu istorijskih mesta na ovoj   planini koja je svakako simbol novije srpske istorije. Opsti utisak je da su predeli za šetnju veoma lepi, bez mnogo  velikih uspona I sa više  mogućnosti da  se u svakom trenutku  kružna staza skrati . Staze su dobro obeležene i veoma je  lako  orjentisati se. Na kraju  planinarenja domaćini su nas ugostili  ručkom. U sklopu planinarskog  doma koji je vecim delom komercijalnog karaktera radi i ugostiteljski objekat  koji je otvoren tokom cele godine i lepo je mesto za kraći odmor.

U povratku smo posetili Spomen kompleks  junacima Cerske bitke u Tekerišu. Na kraju smo   napravili  pauzu u Valjevu  koja je iskorišćena za upoznavanje sa  Tešnjarom (starim jezgrom grada) u kome je bilo veoma živo jer su se tih dana održavala kulturno turisticka manifestcija Tešnjarske večeri.  U Čačak smo stigli oko 22 časa.

18. avgust: Vrhovima Povlena

U 6 časova ujutru grupa od 34 planinara PD Kablar Čačak i   jedan planinar iz PD Rujno Uzice   krenula je na planiranu akciju vrhovima Povlena. Vožnja  Čačak -  Požega – Užice – Kadinjača - Rogačica – Debelo brdo, uz jednu pauzu od 30 minuta,  trajalo oko 3 sata.

Na prevoju Debelo brdo smo skrenuli  sa glavnog puta  i posle 1,5 km makadamskim putem stigli do doma  PK Povlen Valjevo. Ljubazni domaćini su  nas   po dolasku ugostili kafom i čajem,  nakon čega smo smo krenuli na pešačenje. Naš domaćin, a ujedno i vodič na ovoj  stazi, bio je Mirko Šaho iz Valjeva (PK Povlen Valjevo ) jedan od najboljih poznavalaca ove planine i čovek koji je markirao većinu staza .

Staza nas je vodila   valovitim terenom, pitomim pašnjacima i šumovitim predelima  .  Prvi uspon je na   Mali Povlen (1347m)  sa koga se pešačenje nastavlja do izvora Cetinje  gde se kratko zadržavamo. Sledi uspon  na Srednji Povlen  (1301 m), i na kraju grebenom se dolazi do Velikog Povlena (1271m). Sa ovog vrha smo sišli u dom, odakle smo i krenuli,  zatvarajući kružnu stazu, Ukupna dužina pređene staze je 13 km, a  savladana  visinska razlika 665  metara.

Ljubaznošću domaćina,  tokom pešačenja,  dobili smo pregršt  informacija o   položaju planine, karakteristikama kao i planinskim vencima koji su ce videli na horizontu. Imajući u vidu da je sastav grupe bio različite fizičke spremnosti  u toku pešačenja napravili smo vise varijanti i zbog onih, kojima je to bilo potrebno, skratili stazu kako bi im planinarenje bilo prijatno i bez posebnih napora.

Zadovoljni onim što smo videli  nakon pauze uz kafu i osveženje , zahvalili smo se domaćinima i obećali da ćemo doći ponovo kako bi posetili jos interesantnih mesta na ovoj lepoj planini.

Nastavak našeg  putovanja po planu nas je odveo  preko Bajne Bašte na jezero Perućac gde smo stigli oko  17 casova. Pauza  od 2 sata  je nekom poslužila   za kupanje u jezeru a nekom  za uživanje u restoranu na obali.

U povratku  smo putovali preko Tare i  Zlatibora   i uz jednu  usputnu pauzu stigli u Čačak oko 22 časa.

22. – 25. avgust:  Slovenija – uspon na Triglav

Uspon na Triglav bio je najveći izazov za naše planinare u ovoj godini. Od četrdeset jednog člana ekspedicije manji deo je krenuo turistički dok su većinu činili planinari. Nekoliko ,,sigurnih’’ putnika otkazalo je neposredno pred polazak, pribojavajući se lošeg vremena. Treću godinu za redom smeštaj je u ,,starom’’ odredištu – termama Snovik, u blizini Kamnika.

Prvi dan, predviđen za odmor od dugog puta, proveli smo u šetnji, plivanju, vožnji bicikla... Noć uoči uspona ne nagoveštava ništa dobro, napolju je pravo nevreme praćeno neverovatnom grmljavinom. Ipak, dvadeset petoro najhrabrijih u 04:00 kreće ka polaznoj tački, mestu Rudno polje (1347m), udaljenom oko 80km. Sledi uspon do Vodnikovog doma (1817m), zatim nastavak da planinarskog doma Planika (2401m), odakle počinje završni uspon. Desetoro ostaje kod doma dok ostali nastavljaju dalje. Na Malom Triglavu (2725m) odustaje još troje. Strmom, zahtevnom, obezbeđenom stazom uspon nastavlja dvanaestoro planinara i svi izlaze na Triglav (2864m), najviši vrh bivše Jugoslavije. Uz veliki napor stazu dugu blizu 30km savladali su, u jednom danu, za nešto više od 13 sati.

Detaljnije u posebnom izveštaju.

31. avgust: Rajac – Vitov memorijal

Poslednje avgustovske subote planinari našeg društva odazvali su se pozivu PSD ,,Rudnik’’ i porodice planinara Vita Milenkovića da učestvuju na memorijalnoj akciji povodom godišnjice njegove smrti. Do polazne tačke, u Gornjim Banjanima, stigli smo organizovanim prevozom sa gradskog trga u Gornjem Milanovcu. Laganom, markiranom stazom krenulo se na Rajac. Grupu od blizu 90 planinara iz Valjeva, Trstenika, Kragujevca, Čačka, Aranđelovca, Studenice i Gornjeg Milanovca predvodio je Vitov sin Ljubomir. Veći deo grupe izašao je na najviši vrh Rajca – Banderu (848m) dok je manji broj, u planinarskom domu PD ,,Pobeda’’, sačekao njihov povratak. Odatle smo se skupa uputili ka Vitovoj rodnoj kući u selu Gornji Branetići posle pređenih 16km. Po veoma prijatnom vremenu za pešačenje, kroz pitome predele i sa izuzetnim pogledom na okolinu na cilj stižemo oko 15 časova. Tu se Vitova porodica pobrinula da nas ugosti, najpre osveženjem, a potom veoma lepim i ukusnim ručkom. Njihov trud, gostoprimstvo i ljubaznost dugo ćemo pamtiti.

Na akciji je učestvovalo 11  članova PD ,,Kablar’’.

Stojanka Đurović, Aleksandar Barać, Miroslav Bogdanović, Miroslav Paunović